U prostorijama VHS Rudolfsheim-Fünfhaus, u četvrtak 14. oktobra, bečkoj publici su se predstavili satiričar Bojan Ljubenović i glumac Janko Radišić.

Druženje je otpočelo predstavljanjem knjige „Srbijo, Bog ti pomogo“ autora Bojana Ljubenovića. Za 15 godina postojanja SKForuma, Bojan Ljubenović je gost koga je naše udruženje ugostilo najviše puta. Ne zbog nekih ličnih simpatija već iz razloga što iz njegovog pera već godinama izlaze samo bestseleri. U većini slučajeva je gostovao sa ostalim satiričarima i do sada nismo imali prilike da se detaljnije pozabavimo i publici predstavimo njegovo dosadašnje stvaralaštvo. Tu priliku, ovog puta nismo propustili, te je Bojan u razgovoru sa predsednikom udruženja, Draganom Miškovićem, govorio o svom radu koji već sada obuhvata preko 20 knjiga aforizama, satiričnih romana i dečijih knjiga. Izdvajajući neke od najpoznatijih aforizama, Mišković je razgovor sa gostom usmeravao ka trenutnom socijalnom i društvenom stanju i aktuelnoj situaciji u medijama i kulturi.

Ljubenović je ovom prilikom takođe naglasio da je u pripremi i treća knjiga koja će zaokružiti trilogiju koju čine „Pisma iz Srbije“ i „Srbijo Bog ti pomog“. U prvoj knjizi, glavni junak je jedan stranac na privremenom boravku u Srbiji, koji svojima prepričava život u Srbiji, dok je u drugoj glavni akter pomenuti Todor. Po rečima autora, u trećoj knjizi ćemo imati prilike da čujemo zapažanja jednog beogradskog čistača cipela iz najprometnijeg dela grada.

U nastavku večeri, glavni akteri su se smenili na bini i publici se predstavio mladi glumac Janko Radišić, koji je kroz svoju monodramu „E moj Todore“ oživeo šumadijskog seljaka Todora Trajkovića iz Ljubenovićeve knjige „Srbijo, Bog ti pomogo“.

Janko Radišić, koji potpisuje i adaptaciju teksta i režiju, briljirao je u ulozi Todora – seljaka koji je jednoga dana odlučio da vodi dnevnik i u njega beleži svoja zapažanja, sećanja i anegdote iz svog kraja. Tako je njegov dnevnik postao ne samo njegov sagovornik već i prijatelj kome se slikovito i duhovito ispoveda i opisuje ljude i događaje iz svog sela Miloševa.

Kroz čitavu monodramu, Todor se smeje i podsmeva i samom sebi i životnim prilika i neprilikama, ali i zemlji u kojoj živi, ističući da: „Kad srpski seljak počne da misli, to ne može na dobro da izađe“.

Nakon što je Todor aplauzima ispraćen sa bine, Bojan Ljubenović je u neformalnom razgovoru sa publikom još dugo potpisivao knjige, koje su ovom prilikom mogle da se nabave.