Kada su zvona zazvonila za novo putovanje, nismo imali nikakvih sumnji. U mojim prečanskim nanosima oduvek se praćakao san o carstvujuščoj Vijeni. On je to znao, moji snovi njegovo su prebivalište.
U Beču sam tražila Habsburgovce, Muzila i Branka. Njegova potraga bila je drugačija.
-Reci mi ko je Treći čovek?
-Treći čovek ne postoji.
-Postoji, mnogi su ga videli.
-Ja nisam. Ali pristajem da ga tražimo.
Uzeo je mapu Beča, izvadila sam šarene krede. Podelili smo grad u četiri zone potrage, centar smo ostavili neobojen. Njegovi izvori tvrdili su da se Treći čovek često može sresti u klubu Kazanova. Mi nismo bili neki zavodnici, ali smo otišli do kluba. Pili smo vino, vino nas je opilo.
-Zašto ti je potreban Treći čovek?
-Ti si taj koji ga traži.
-Samo zato što si ga ti već pronašla.
-Ova epizoda kao da je preuzeta iz nekog jeftinog romana.
-Ja pišem jeftine romane.
-Volim te, bedno piskaralo.
-Nećeš me prevariti.
Treći čovek nije došao u klub Kazanova. Mi smo bili bučni i rumeni, tako izazivajuće srećni. Priželjkivali smo da nam priđe neki bečki policajac, stiskali u džepu falsifikovane isprave (prave smo ostavili u hotelskoj sobi, da se kojim slučajem ne bismo zabunili), oprezni u gradu koji je na oprez zaboravio.
Kod kipa cara Jozefa istrčavali smo pred automobile, u pokušaju da izazovemo nesreću. Oni su išli lagano, zaustavljali se pred nama. Nasmejani vozači ljubazno su nam klimali glavom. Beč nema snage za nove nesreće. Sa prozora nas je pozdravio vratar hotela, iznenađujuće živ. Od Trećeg čoveka ni traga ni glasa, samo jedan lenji mačak debelo žmirka u senci statue.
-Pronašli smo Prvog mačka.
-Samo se ti šali, ja znam da on postoji.
-Kako znaš?
-Ponekad te uhvatim kako zuriš u njega, kada smo sami. Ili dok se oblačiš ispred ogledala, pa na milioniti delić sekunde pređeš na onu drugu stranu. Jednom, baš kada sam mislio da si sasvim moja, usne su ti oblikovale njegovo ime. Kada se zadržavaš u kupatilu, dugo nakon što je tuš prestao da se čuje, znam da si u njegovim rukama. Vidiš, ja možda jesam lud, ali nisam glup.
-I lud i glup. Osoba se ne menja samo zato što je nešto otkrila.
-Sići ćemo u podzemlje, tražićemo senke.
Pokazalo se da više nije tako jednostavno pronaći ulaz u kanalizacioni sistem. Nismo imali novčić za Harona, monetarni sistem neumoljiv je. Umesto Aherona, zaplovili smo Dunavom. Nije bio plav, ali je bio lep. Lep u našem usklađenom disanju i ukrštenim senkama. Na toj obali, svi su na neobjašnjiv način bili povezani, i meni se učinilo da postoji i nadzemni svet. Dug kao najduži letnji dan, nesiguran kao postojanje jedne daleke zvezde.
Kada smo stigli do Pratera, odavno je prošla ponoć. Dodirivali smo se u mraku, svikli na voljene oblike. Kraj nas je kliznuo neki auto i na delić sekunde osvetlio mu lice. Treći čovek i treći metak puke su izmišljotine. Postojali smo nas dvoje. Punkt. Bez kontrapunkta.