Pesnik se penje stepenicama tišine, a stepenice mu javljaju
da je jedna stepenica tišina, a svaka druga stepenica zvuk,
i da može da upadne u ambis njihovog dogovaranja-kada će
svet da krene po tim stepenicama.Na tavanu sačeka ga
svađa zidova, koji će od njih da izigrava koju stranu sveta.
Senke sa zidova, zurile su jedna u drugu, u preseku
njihovih pogleda rađao se svet, koji je žudeo da prošeta po
celom dvorcu.
Pesnika su zatim posmatrali razni skriveni i javni oblici iz
različitih soba dvorca.Jedan oblik, reče Sunce i jedna od
soba, ponudi tom izrečenom Suncu svoj sjaj.
Jedno ogledalo reče lik, i jedna soba razmesti u svojim
mislima- čelo, usne, nos, obraze i stvori nekakav lik
stvarnosti.
Jedan pod reče tigar i kandža stvarnosti zapara taj pod, a
urlik svih stvari u sobi oformi tigra, koji uskoči u pesnikov
san i rastrgnu ga na delove.
Pesnik ipak u svom rezervnom snu nastavi da obitava u
dvorcu strave.