Kriza?! To kod nas ne prolazi – ostaje ovde. A i za mene kažu da sam preambiciozan – samo zbog toga što imam želju da nadživim krizu. Kriza nije kao naš nacionalni vaterpolo tim, košarkaši ili teniseri, pa ceo svet da se plaši. Narod treba da se boji baba-roge, avetinje, duhova, naše Vlade…A ne krize!! Kriza je u dosluhu sa vragom, pa udara tamo gde je vrag odneo šalu. Kod nas, morate priznati, da nema šale zbog toga što ju je baš vrag odavno odneo. Zato nam je stanje ozbiljno.
Kriza je rođena u znaku Strelca ali kod nas kao da je promašila! U zemlju je ušla sa četiri strane sveta, ali pošto smo mi nebeski narod, niko ju je nije sačekao na zemlji. Svi živimo u oblacima, tako da zemaljski problemi ne dopiru do nas. Pošto je kriza tu, nju treba da rešavaju oni, da prostite, koji imaju muda. A kod nas, zna se: muda imaju samo volovi i goveda. Pa neka je oni rešavaju. Zato smo ih i izabrali – da rešavaju probleme. Ali kriza nije sudoku, ukrštene reči ili rebuse, koje rešavaju na sednicama Skupštine.
Vlada je najavila mere štednje, kako bi zauzdali krizu. (Zauzdali: kao da je kriza konj koji galopira). Narod bi trebao prvi da da svoj doprinos: da ide kratkih gaća za jačanje transparentnost nacije; da bude kratkih rukava zbog štednje materijala; da ide gologlav kako bi nam lakše uzimali meru oni koji nam kroje kapu; da smanji bacanje hrane radi smanjenje tuča oko kontejnera; da pere zube pred svaku zadušnicu u čast pokojnika; nokte da seče jedanput godišnje i to na dan Orla; da slavi samo slave gde je pokojnik živ…i još hiljadu preporuka kako narod da spasava državu od svetske ekonomske krize.
Pošto su preporuke napisane ćirilicom, svojski sam počeo da ih proučavam. I vidi vraže!! Pa moj jadni narod je sve preporuke ispunio još pre nego je kriza ušla kod nas! Ovaj narod kao da je potomak Nostradamusa. Narod je znači sve predvideo, pa i preporuku Vlade. Divnog li naroda. Moj narod je moja dika makar da mu je slaba krvna slika.
A državne institucije?! Kakve mere one preduzimaju i kakve li preporuke oni sprovode?
Ustanem i odem pred rezidenciju Predsednika, pa kod vile Premijera, pa kod onog ministra ekonomije, ministra pravde, gradonačelnika opštine….Idem od vrata na vrata. Greškom sam čak lupao i na vrata gradske biblioteke. Lupao sam i rukama i nogama. Badava. Svugde vrata zatvorena. Niko ne otvara. Sezam bi pre otvorio nego ovi svoja skrovišta. Odjedanput otvori se jedna vrata. Pojavi se portir i upita me što lupam kao lud?! Nisam znao da objasnim zašto lupam kao lud ali objasnio sam mu da mi treba to i to i to. Treba da upitam naše administrativce: Šta rade oko krize? Kakve mere preduzimaju da bi spasili svoj jadni narod koji je standardno loš – i pre i za vreme krize?!
Čikica me gleda mrsko i upita me: Odakle je kriza ušla? Normalno, rekao sam da je ušla sa četiri strane sveta. Budalo, odbrusi mi, pa mi smo nebeski narod. Jedini na svetu. Kod nas sve što se dešava može da se desi samo odozgo i nigde od drugde. I još se poneo prema meni kao da je vojno lice – izmarširao me.
Otišao sam pognute glave ali i iznenađen! Kako može ovako inteligentan čovek da bude portir?! On bi u najmanju ruku trebao biti ministar ili Predsednik Akademije nauke i umetnosti. Za jedan minut objasnio mi je sve oko ove blesave krize.
Stvarno: Sve što muči naš narod dolazi odozgo!
Na sledećim izborima glasaću za portire.
Bar ćemo imati ko da nam otvori vrata Evrope.