Rodjen je 1831. godine u Tabanu, srpskoj četvrti Budima. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti i Beču. Bio je srpski kompozitor, melograf, muzički pisac i izvođač koji je obeležio epohu ranog srpskog romantizma.

Pionirski rad na beleženju i harmonizovanju svetovne muzike započeo je ubrzo po dolasku u Beč. Svoja prva duhovna dela, dve Liturgije, napisao je učeći uz bečkog profesora, kompozitora i orguljaša Simona Sehtera. Odlazi u Sremske Karlovce (1855-1857), i u Fruškogorski manastir Ravanicu (1861), gde beleži napeve veoma velikog broja crkvenih pesama. Ubrzo potom je harmonizovao crkvene napeve za mešovit hor, što je izazvalo različite, čak i negativne reakcije. Umro je 5. aprila 1865. godine. Njegovi posmrtni ostaci su preneti iz Budimpešte i 25. februara 1949. godine sahranjeni na Novom groblju u Aleji velikana

DELA:

KLAVIRSKA:“Ustaj, ustaj Srbine“ (sa varijacijama), 1852; „Slovenski kadril“, 1855; „Sto se bore misli moje“ (sa varijacima) 1857; „Srpski narodni kadril“ 1859; „Bugarski kadril“ i „Srpska polka“ 1862.

VOKALNA:Pesme za dramu „Preodnice srpske slobode“ ili „Srpski hajduci“ Dj. Maletica; mes. hor „Crnogorac Crnogorki“; „Himna Srbije“.

– „Srpske narodne pesme“ (6 zbirki  koje sadrze ujedno klavirske i horske harmonizacije. Zbirke su ovde navedene po prvoj pesmi koja je u njima: „Oj talasi“, 1851; „Secas li se onog sata“, 1853; „Uskliknimo s ljubavlju“, 1859; „Ja sam Srbin, srpski sin“, 1859; „Polecela sarenptica“, 1862; „Prag je ovo milog srpstva“, 1863).

CRKVENA: „Dve liturgije“, 1851 i 1852; „Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda“ (I knj., „Liturgija Jovana Zlatoustog“, 1862; II knj., „Tropari, kondaci, irmosi od Bozica do Spasovadne“ 1863; III kn., „Tropari, kondaci, irmosi od Spasovadne do Vavedenja“, 1864); „Srpsko crkveno karlovacko pojanje („Blazena“ I-8 glasa, 1822). Neobjavljeni zapisi karlovackog pojanja u 17 svezaka u Arhivu SAN.