Vetar je tog dana lomio grane. Na primer. Ne, ona ne zna šta bi rekla o tome. Tek možda da je vetar tog dana lomio grane. I ne seća se aerodroma. Svi liče i stakleni su. Njoj je i tako mnogo stvari u životu išlo na živce, a ti odlasci posebno. Trauma iz vremena kad nije bilo povrataka. Naravno, ni sad ih nema, samo se svi prave da ih ima.
Nije htela ni da plače. Što joj je to bilo glupo. Pokazivati emocije pri rastanku. Pa šta? Svi negde idu, svakog dana, ljudi neprestano pate, nekad se ubiju, nekad zaborave, nekad s aerodroma odu na sladoled ili…
E, njoj je taj sladoled-posle prilično prijao, jer joj je grlo sasvim utrnulo i bez obzira na to što je vetar tog dana lomio grane, dopalo joj se sve to, rekla je sebi- Što je dobro biti sam. Duvalo je i kosa joj je ulazila u usta, smejala se glasno, ko zna, možda i od neke histerije kojoj su osetljive duše sklone.

Čokolada. Dve kugle, molim Vas. I…ništa. Samo čokolada.

( Chico npr. jede voćne. Da, naravno da mu je pričala o Čiku i Zagoru i svom odrastanju i pokušajima da sakrije stripove od roditelja i o vremenu koje je umrlo smrću njenog dede koji je jedini rekao- Nemoj u Beč. Za tebe je neka morska zemlja. Idi npr. u Španiju. Ali svi su bili za Beč. Blizu je. Čas posla do Beograda. Jeftino školovanje. Stare veze. Mozart kugle.
Već na prvoj godini, srela je Chica. Ovde sam zato što je Beč blizu, rekla mu je. On je ovde da bi bio daleko, rekao je. Volela je Chica. Svašta mu je pričala. O bašti punoj hortenzija na Dorćolu, o tim nekim kavaljerima koje je ostavila, o dedi posebno, jer on je poseban, pričala je o komšiji koji je otišao u Legiju Španaca ili Legiju Stranaca, nešto tako, o tom ratu koji se tamo dešava, ali ne baš tamo odakle je ona. Da, u toj zemlji, ali ne u njenom gradu. Ne, ne zna ni ona baš pouzdano o svemu tome, uostalom, ko zna? Dobro, pričaće mu drugi put, jel može nekako da zaboravi da mu je spomenula taj rat i sve to? )

Hvala Vam. Zadržite kusur. Hvala Vam.

( Sad može da se vrati svojim starim navikama i ostavljanju sitniša okolo. Baš je briga. Ljudi u Beču to ne rade i Chico takođe to ne radi, on bi se svaki put iznenadio, gotovo zgrozio takvom rasipničkom navikom. I pretrčavanjem na crveno. Kad nestane ljubav, odmah postanemo loši, pomislila je. Da, naravno da mu je pričala o ljubavi. Mnogo i često, ne zato što je želela, već zato što je on insistirao ili možda zato što zaljubljeni samo o tome i govore. U stvari, imali su oni i drugih tema, ali uvek bi se vratili na tu, pomenutu, ljubav ili tako nešto. A i bila je sklona da veruje u to da se sa Špancima i ne može govoriti o nečem drugom. Probala je npr. jednom o Rehnicu, ali sve se svelo na ljubav grofice i oficira. I kod nas je tako, objasnila mu je, od prevelike ljubavi smo došli do masovnih grobnica. Chico je ustvari bio gadljiv i grozio se mnogih stvari. Nije htela da detaljiše. )

Vetar je tog dana lomio grane. Ako bi nekom morala nešto da kaže o svemu tome, samo bi rekla da je vetar tog dana lomio grane. Svi koji su normalni, odmah bi shvatili da joj je bilo teško i da nema potrebe da plače da bi to dokazala. Uostalom, čim neko izlazi s aerodroma sam i bez kofera, znači da mu nije lako. To takođe svako normalan može da zaključi. Pored toga, napolju je mart, jedan težak mesec. 9. mart, 12. mart, 8. mart.

( Da, prošle godine je za 8. mart poslala čestitke svim babama i tetkama. I rekla je Chicu- Svoje postmodernističke sugestije zadrži za sebe. Znam ja da je sve to daleko od feminizma, ali moje babe nemaju ništa s tim. Njima je dobro. I trebaju im ove čestitke. Na kraju krajeva, šta je on mogao da zna o svemu tome? I o mesecu martu, propalim revolucijama, ljudima bez nade, građanima s Dorćola koji su prestali da budu građani, al su ostali na Dorćolu. To joj je bilo sasvim glupo. Pričati Chicu o svemu tome. I da, verovatno je glupo otići negde zato što je blizu. Nije mogla da se otrgne tom osećaju da je Beč tu, gotovo u njenom beogradskom dvorištu, a kad otvori prozor isto mirišu lipe i da, verovatno je osetila, ova junakinja, da je potrebno otići negde gde je daleko i gde mart nema vrednost.)

Reći će samo to. Vetar je tog dana lomio grane. Chico je otišao nekim avionom, a napolju je toliko duvalo, da ju je samo sladoled mogao spasti osećaja prolaznosti, beznađa, hladnoće, samoće i svih tih stvari koje će pokušati da ugradi u svoj budući individualizam. Što je dobro biti sam. Duvalo je i kosa joj je ulazila u usta. Smejala se glasno. Deda bi verovatno predložio Španiju. Skrenula je u Bäckerstraße, nema pojma zašto. Valjda nekad može da radi i nešto što nema smisla. Da, kad ode, reći će samo to. Vetar je tog dana lomio grane.