U nedelju 27. februara, na daskama teatra Akzent, bečka publika je imala priliku da vidi predstavu „Balava“ po tekstu Dunje Matić i režiji Andreja Nosova. Glavne uloge u predstavi tumačile su dve dive pozorišne scene: Mirjana Karanović i Jasna Đuričić, dok su u ulogama Balave i Male bile dve mlade nade srpskog glumišta – Jovana Belović  i Mina Obradović.

Ova drama prati četiri žene iz dve generacije – Balavu, njenu sestru Malu, Mamu i Tetku u periodu Balavinog sazrevanja i odlaska od kuće. Njih četiri pokušavaju da se izbore jedna sa drugom i same za sebe, postavljajući usput brojna pitanja – da li je rođenje deteta početak ili kraj života žene, da li je odlazak od kuće nešto što se podrazumeva, da li je udaja spas ili prokletstvo. „Tek kada sam odgledala predstavu, shvatila sam da neću kao majka to da radim“ izjava je koja se u više navrata mogla čuti nakon odgledane predstave. Upravo u toj izjavi je suština predstave koja nas suočava sa dobro poznatim situacijama iz svakodnevice za koje nam je neophodna distanca kako bismo ih sagledali objektivnije.

Predstava takođe preispituje i ulogu majke, koja na bol i poniženja reaguje strogo, oštro, nemilosrdno i okrutno. Od nje čujemo one rečenice, kao eho prošlosti, koje je nekolicina žena sasvim sigurno čula od svojih majki. Umesto da bude ta koja bodri i daje vetar u leđa, egocentrična majka u predstavi svojoj deci ne dozvoljava da se otrgnu se iz njenog zagrljaja već im guši svaki vid samostalnosti i povređuje ih, strahujući da ne dožive istu sudbinu kao i ona.

Kroz priču o odrastanju, „Balava“ dekonstruiše porodične vrednosti, terajući nas da preispitamo šta to znači biti sestra, ćerka, tetka i biti majka. Šta znači biti žena u savremenom društvu.