Republika Austrija (nem. Republik Österreich), je država u centralnoj Evropi. Graniči se sa Nemačkom i Češkom na severu, Slovačkom i Mađarskom na istoku, Slovenijom i Italijom na jugu, Švajcarskom i Lihtenštajnom na zapadu i nema izlaz na more. Glavni grad je Beč (nem. Wien).

Po političkom uređenju Austrija je parlamentarna demokratija. Sastoji se od devet federalnih država, i jedna je od dve evropske države koje su proglasile stalnu neutralnost (druga je Švajcarska). Austrija je članica Ujedinjenih nacija od 1955. a Evropskoj uniji se pridužila 1995. godine.

Njeno ime nem. Österreich se na srpski može prevesti kao „istočno carstvo“, što potiče od staronemačkog Ostarrîchi. Izraz verovatno potiče od dijalekatskog prevoda srednjovekovnog latinskog imena za region Marchia orientalis, što znači „istočna granica“, jer se nalazila na istočnom kraju Svetog rimskog carstva, što se takođe ogleda u imenu Ostmark koje se koristilo nakon pripajanja Austrije Trećem rajhu.

Pošto su je osvajali Rimljani, Huni, Lombardi, Ostrogoti, Bavari i Franci, Austrija je bila pod vlašću Babenberga od 10. do 13. veka, kad su ih nasledili Habzburgovci. Kuća Habzburg je potom vladala Austrijom sve do 20. veka. Nakon ukidanja Svetog rimskog carstva, Austrija je 1867. godine postala deo dvojne monarhije, Austrougarske. Austrougarska se raspala kada je izgubila Prvi svetski rat, pa je nastala Austrija u današnjim granicama. Austriju je pripojila Nemačka 1938. godine. Saveznici su nakon Drugog svetskog rata držali Austriju do 1955. godine, kad je opet stekla potpunu nezavisnost pod uslovom da ostane potpuno i trajno neutralna, a zabranili su joj udruživanje sa Nemačkom. Nakon propasti komunizma u istočnoj Evropi, Austrija se politički sve više angažovala, pa je 1995. godine postala članica Evropske unije, a 1999. je uvela valutu evro.

Službeni jezik je nemački, koji se takođe govori u Nemačkoj. Ipak, standardni jezik nemačkog u Austriji ima razlike u odnosu na varijantu koja se koristi u Nemačkoj.