Od teologa i sveštenika se u našem konzervativnom (mada je primerenija reč ’ konzervisanom’) društvu ne očekuje da se upušta u tako ’neozbiljan’ posao kakav je pisanje romana, pogotovo ako teolog i sveštenik – a Vukašin Milićević je i jedno i drugo – već u uvodnim rečenicama Vaskrsenja napiše da teolozi ’bulazne’ i da je poenta s paklom ’što nema razlike između posledice i kazne’. Vaskrsenje je srećan (i redak) spoj poezije i teologije koji će – ako se drugačije ne naredi – obogatiti i srpsku teologiju i srpsku književnost.