Deutsch
Neraskidive veze Naši velikani u Beču Đura Jakšić

Đura Jakšić

djura

Đura Jakšić – Književnik i slikar

◄ Uvećaj sliku

Jedna od najupadljivijih pojava srpskog romantizma u književnosti i slikarstvu devetnaestog veka, bio je Đura Jakšić, pesnik i slikar. Rođen je 1832. godine, u Srpskoj Crnji, u dobrostojećoj porodici Jakšić. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu a gimnaziju u Segedinu. Potom je pohađao školu crtanja.

Želja da slika i piše vodila ga je kroz razna srednjoevropska kulturna središta: Pešta, Beograd, Veliki Bečkerek, Beč, Minhen... Nije mogao da se posveti naukama, što je bila želja roditelja i prijatelja. Voleo je slobodu misli, želeo je da iskaže samo ono do čega mu je stalo ili što ga je mučilo.

Nakon povratka u Srbiju, zaposlio se kao učitelj, ali je često menjao mesta stanovanja, i to ne svojom voljom. Režim ga nije voleo, pa je Jakšić stalno kuburio sa vlastima, bio proganjan, osuđivan, teran sa posla, ostavljen bez mogućnosti da zaradi hleb za svoju porodicu.

Po dolasku u Beograd, zaposlio se kao korektor u Državnoj štampariji. Stanovao je u Skadarliji, koja je tada bila samo jedan od najsiromašnijih krajeva grada. Ona boemska Skadarlija, doći će kasnije. Jakšićev kvartir bio je u očajnom stanju: bez patosa, vlažnih zidova, sa skromnim nameštajem koji su činili sto, stolica, čiviluk i dve postelje. U susednoj kuhinji bila su još dva kreveta. Tu je živeo sa ženom, dva sina i dve kćeri. U tom tužnom prostoru je i umro. Kuća Đure Jakšića postoji i danas, renovirana je, ali se može zamisliti kakva je to straćara bila pre 150 godina. Ljudi su prolazili do „Tri šešira“ ili do „Dva Jelena“, ne znajući da tu između dve kafane, živi onaj čijim su se stihovima divili.

Đura Jakšić je bio stvaralac pun strasti, maštovit i emotivan. Bio je slobodoljubiv, bundžija u rodoljubivoj poeziji, a nežan, tih i dirljiv u lirskim ispovestima punim bola.

Najpoznatije pesme su bile „Na Liparu“, „Otadžbina“, „Padajte braćo“, „Ponoć“, „Noć na Gornjaku“. Na epskom planu, upamćene su „Nevesta Pivljanina Baja“, „Prve žrtve“, „Mučenica“...... Jakšić je pisao drame („Jelisaveta“, „Stanoje Glavaš“ i „Seoba Srbalja“), i oko četrdeset pripovedaka o savremenom životu. Drama „Seoba Srbalja“ dobila je nagradu Matice Srpske, u iznosu od sto dukata. Jakšić je bio stvaralac aktuelne slike ili reči, umetnik čija slava nije tamnila ni jednog trenutka i čije su knjige i slike stalno tražene.

Bio je vrstan slikar, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskom slikarstvu devetnaestog veka. Radio je uglavnom portrete, ikone i istorijske kompozicije. Najpoznatija dela su „Devojka u plavom“, „Žena sa lepezom“, „Pogibija Karađorđeva“, „Na straži“. Njegove slike nalaze se danas u Narodnom muzeju u Beogradu. Iako veliki bundžija protiv vlasti, Jakšić je svim srpskim vladarima ispisivao himne: Milošu, Mihailu, Milanu i Aleksandru karađorđeviću.

Poslednjih godina, bolest ga je obhrvala, imao je unutrašnja krvarenja koja je pokušavao da zaustavi, ili bar ublaži, gutajući šake soli.

Umro je 1878. godine. Do večnog doma na tadašnjem groblju kod crkve Svetog Marka, sa bezbrojnim vencima i cvećem, ispratio ga je ceo Beograd. Veliki pisac ispisao je šest hiljada stihova, mnogobrojne redove drama i pripovetki i naslikao oko stotinu slika. Poživeo je samo 46 godine.

Posetioci sajta

Imamo 110 gostiju na mreži