Te noći nisam spavao, već sam se borio sa napadima hladnog znoja koji me je iznova i iznova napadao, i kako mi se činilo pobeđivao je… Čitave noći nisam oka sklopio…razmišljao sam šta će mi se desiti kada napustim svoju zemlju. Kada kročim preko granice u tuđe. Bio sam zaljubljen u Srbiju, nisam hteo da je napuštam, želeo sam samo najbolje za nju, ali što sam se dugom i bogatom istorijom. Beograd, Niš, Novi Sad, Vranje, Vojvodina i Šumadija, jug Srbije i sever… Takav kontrast, magičnom rukom izvajan i pretočen u jednu zemlju. To me je uvek opčinjavalo. Ali sada ću morati da napustim tu lepotu, da odem sam u nepoznato, suočim se sa najvećim strahovima, i nadam se pobedim. Niko nije znao za moje putovanje, a samim tim ni za moju destinaciju.
A to je Austrija, Beč. Oh, kako sam samo bio i uzbudjen i uplašen tim odlaskom. Sama pomisao na tu evropsku zemlju je u meni stvarala neko čudno osećanje… osećanje koje nikada do sada nisam oseto. Razlog mog putovanja je bio taj što sam bio čvrsto ubedjen da ću posetim li Austriju, Bec i tamošnje Srbe ,u toj zemlji čija istorija je duboko isprepletana sa našom, srpskom, moći da donesem mir i slogu našoj zemlji. Ja sam znao da Srbija nije vlada, državnici i diplomate, već parče zemlje Bogom dato, i sve ove sitnice i razlozi su me naterale da delam, i da krenem na ovaj put.
A sada sedim sam u ovoj mračnoj sobi, mislim na tebe i na našu zemlju. Neko me je smetala moja zamisao, a ti sam znaš da je bila sasvim čista i dobra, pa su me zarobili i poput besne zveri bacilli u tamnicu. Poslednje čega se sećam je da sam stajao i divio se Schönbrunn-u , pomalo uplašen da udjem unutra, i kako mi je noga krenula ka pragu tog mini Versaja, jak udarac u teme me je oborio na pod i samo sam mogao u izmaglici da vidim kako me odaljavaju od mog odredišta…. I vukući po zemlji video sam ostatke moje odeće kako ostaje na šljunku. Schönbrunn je bio sve sitniji, dok napokon, nesvestica nije došla i dok me crnilo nije obuzelo. Pišem ti ovo pismo u nadi da ćeš me naći, i da ćemo zajedno ispuniti moj plan. Ali budi veoma pažljiv, ne veruj nikome i ne pravi iste greške kao ja. Beč je divan grad, i tamo ćeš naći dosta naših doseljenika, oni će te detaljnije obavestiti o svemu. Čim udješ u Austriju kreni ka njemu i matici srpskoj, predlazem ti put Dunavom, ako će ti išta pomoći priroda je divna, pa se nadam da će te to malo smiriti, i razbistriti misli. Požuri, vremena je sve manje,a nevolja sve veća.

Samo da nisam takvu grešku napravio, i uživao još malo u lepoti Austrije, čarima carskog grada. Eh da sam video Stephansdom, šetao ringstrase-om ili zašao u Hofburg…
Pored uživanja možda bi moj plan bio završen, a ja pored tebe. Možda ne bi na tebi ostavio ovako veliko breme.