Dana 27.marta 2009. u konzulatu Republike Srbije u Becu, Srpski kulturni forum je u saradnji sa Ambasadom Republike Srbije organizovao manifestaciju povodom 10 godina od NATO bombardovanja. U punoj Sali pred velikim brojem visokih zvanica iz kulturnog i drustvenog zivota Austrije, diplomatskih predstavnika i crkvenih velikodostojnika, prisutne je pored predsednika SKF-a Dragana Miskovica i atasea za kulturu i informisanje u Ambasadi Republike Srbije g.Gorana Bradica koji je ujedno i vodio program, pozdravio i ambasador Republike Srbije u Becu Nj.E. Dragan Velikic.

Za ovu manifestaciju specijalno iz Beograda je doputovala g. Jelica Novakovic-Lopusina, profesor na beogradskom univerzitetu, osnivac grupe za nizozemske studije, autor vise naucnih i strucnih publikacija, prevodilac i knjizevnik, nagradjena nagradom flamanskog PEN-a za svoje dnevnicke beleske objavljene u holandaski i flamanskim medijima. Gosca je predstavila svoju knjigu. Takodje ljubaznoscu RTS-a i g.Dragane Boskovic koji su SKF-u ustupili arhivske matreijale, publika je imala mogucnost da pogleda i dva kratka filma o bombardovanju mosova i pruga u Srbiji, kao i rusenju dva nacionalna TV studija u Beogradu i Novom sadu. Posle manifestacije je u foajeu konzulata organizovan prigodan koktel za sve zvanice.
Izjave: predsednik SKF-a Dragan Miskovic:

Ovom manifestacijom smo zeleli da obelezimo i podsetimo na ove nemile dogadjaje, koji su zadesili nasu zemlju pre deset godina. Manifestacija je bila kompletno na nemackom jeziku, jer smo hteli da upravo stranim gostima jos jednom ukazemo na sve sto je narod prozivljavao u tih 78 dana i posaljemo simbolicnu poruku da se takvi dogadjaji u buducnosti vise na ponove! Srpski kulturni forum ce i ubuduce nastaviti sa promovisanjem ne samo srpske kulture uopste, nego i svih bitnih dogadjaja koji su vezani za nasu zemlju.

Ambasador Republike Srbije u Austriji g.Dragan Velikic:

Izuzetno sam zadovoljan posetom, jer je sala bila u potpunosti ispunjena, a takodje smo pre dva-tri dana imali predstavljanje jedne savremene srpske antologije, tako da je u svim kontekstima iskorisceno da se desetogodisnjica bombardovanja Srbije, tadasnje Jugoslavije, da se ljudi podsete, a da se mozda neko i od prisutnih austrijanaca, mozda prvi put necu da kazem iz prve ruke, ali nesto sazna u ovoj atmosferi nesto vise nego tada u vreme kontrole medija mogao da zna. Za razliku od protesta na trgovima i oni su dogadjaji za vesti, medjutim siguran sam da zapravo pisana rec, oblik knjige je nesto trajnije i dublje se usece u svest potencijalnog citaoca.

Prof.dr Jelica Novaovic-Lopusina:

Knjiga je nastala kao zbirka dnevnickih zapisa koji su nastali tokom bombardovanja Jugoslavije. Istovremeno sadrzi i pisma koja je autorka dobijala od citalaca i slusalaca, koji su bar na ovaj nacin zeleli da izraze negodovanje i saosecanje sa ovim nemilim dogadjajem. Svesno sam izabrala nacin pisanja, jer sam shvatila da nekakvom politickom retorikom ili besom necu uspeti da otvorim ta vrata, tako da sam gledala da kroz jezicku igru poruku upakujem, i da ona stigne do citalaca. Bila sam vrlo srecna kada sam dobila nagradu flamanskog PEN-a, jer je to dokaza i nekog mog umeca pisanja na holandskom jeziku, a sa druge strane i odraz jedne promenjene svesti jer je konkurencija postojala, ali su oni bili dovoljno politicki hrabri da je daju za nesto sto je moglo politicki da izazove negodovanje. Postoje indicije da se ova knjiga prevede i na nemacki jezik i bila bi vrlo srecna, jer je nemacki moj prvi jezik i da taj rad pogledam sa druge tacke gledista, jer je svaki jezik jedna nova tacka gledista.