Dve godine je armija obožavalaca lika i dela Marka Šelića Marčela čekala na njegovo ponovno gostovanje u Beču. Srpski kulturni forum se potrudio da ispuni obećanje dato te 2016. godine i ponovo je ugostio Marčela čija je nova knjiga nedavno ugledala svetlost dana

I ovoga puta dugo iščekivano druženje je održano u svečanoj sali Klaviergalerie, a Markova verna publika je imala priliku da sa omiljenim muzičarem i piscem razmeni utiske ne samo o njegovom radu, već i o drugim segmentima koji prožimaju našu svakodnevicu: o kulturi i (ne)ulaganju u istu, književnosti, kao i trenutnoj političkoj klimi u Srbiji.

Poseban akcenat večeri je bio na promociji trilogije „Malterego“, tj. na predstavljanju romana „Higijena nesećanja“, u kojoj je Marko nastavio tamo gde je stao sa „Rubikovom stolicom“. Bez da je otkrio previše detalja, autor nas je upoznao sa petoro mladih, ogorčenih ljudi koji su suočeni s mefistovskom ponudom zagonetnog čoveka koji im nudi izlaz iz beznađa, ali po cenu odustajanja od svega u šta veruju. Tokom pisanja se, kako sam kaže, najviše „dao“ likovima, od kojih je glavni junak Leo „mnogo gora i mnogo bolja verzija njega“, dok Janko Žagar predstavlja njegove „najcrnje slutnje i strahove“.

Marko nas je zatim uveo u priču u kojoj glavni junak Leo u svoj dnevnik zapisuje refleksije stvarnih događaj i ima svog izmaštanog junaka osvetnika (koga naziva materego), koji ubija sve one koji mu stanu na žulj i na taj način se smiruje. Tako se zabavlja sve dok se u stvarnosti ne pojavi leš voditeljke koju je Leo prethodne noći ubio u priči. U „Higijeni nesećanja“, Marko je sve to podigao na još viši nivo, jer Leo, u želji da shvati šta mu se to dešava, dolazi u gravitaciono polje moćnog i bogatog čoveka koji iza kulisa plete mreže i vuče konce uz pomoć manipulacije i ucene.

Iako je autorova originalna ideja bila da dva nova toma romana budu namenjeni i onima koji nisu čitali „Rubikovu stolicu“, Marko ipak tvrdi da je priča potpunija i jasnija ako se sa čitanjem ide redom.

„Higijena nesećanja“ se nedavno našla i u širem izboru za NIN-ovu nagradu, a od strane eminentnih srpskih pisaca okarakterisana je kao izvanredan roman.

Pored bavljenja prozom, Marko je i dalje aktivan i na muzičkom polju, mada mu je, kako sam priznaje, bavljenje prozom ipak neka vrsta sigurne zone. U Beču je binu prepustio svojim saradnicima Neveni Glibetić i Aleksandru Jovanoviću Šljuki, koji su izveli nekoliko kompozicija sa albuma „Iluzija“ na kome su sarađivali, dok im se Marko, na opšte oduševljene publike, pridružio u izvođenju nekoliko pesama sa svojih prethodnih albuma.