Prvo novogodišnje jutro… Na prozorima spuštene roletne,da ne bi koji zračak svetlosti narušio,posle „lude“ novogodišnje noći,tako potreban mir.Zvuci iz dečje sobe koji postaju sve učestaliji i jači (klinci su se već naspavali) teraju me da prvo otvorim jedno, pa drugo oko.U glavi još buči od sinoćne preglasne muzike i previše alkohola,u stomaku upola svarena papazjanija„novogodišnjih“ukusa, u nogama „olovni tegovi“ od sumanutog đuskanja,moj muž ravnomerno „struže drva“(čitaj HRČE!),i sve to zajedno onemogućava me da se vratim u dolinu sna. Iako bezvoljno,odlučujem da ustanem i kako-tako uplovim u svakodnevnu rutinu.

Ustajući,setih se da ovo baš i nije dan kao i svaki drugi i to mi namah rastera mamurluk.

Od moje šeste godine, 1.januar je za mene posebno svečan dan,dan mog velikog ushićenja,dan kada se u Beču održava Novogodišnji koncert Bečke filharmonije!

Sa mojim odrastanjem menjao se i redosled zbivanja 1. januara.

Kao mala,sedala bih sa mamom i tatom pet minuta pre 12 h pred televizor i sladeći se novogodišnjom tortom jedva čekala početak koncerta.Već na prve taktove čarobne muzike ustajala bih i počinjala da se vrtim u krug po sobi u ritmu valcera.I tako,sa malim pauzama, do kraja koncerta.

U tinejdžerskim godinama Novogodišnji koncert je raspaljivao moju ionako bujnu maštu i činio da igrajući po sobi valcer,zamišljam sebe u naručju zgodnog princa na plesnom podijumu balske dvorane…

Kada sam se udala, dobila sam muža koji ,na moju veliku žalost ,nije baš delio moje oduševljenje Novogodišnjim koncertom,ali mi je bar prvih godina braka činio po volji i za vreme koncerta otplesao bi sa mnom poneki valcer.

Kada se rodio naš prvi sin i njega sam uključila u ovaj veličanstveni događaj.Držeći ga u naručju igrala sam valcer a on se veselo kikotao što je moju radist činilo još većom. Po rođenju drugog sina ,igrali smo valcer utroje.Moj muž je sad mogao da odahne jer sam za duže vreme dobila ne jednog ,već dva mala kavaljera za ples,pa je on mogao da sedi i da nas gleda sa uživanjem dok se vrtimo ukrug po sobi.

Ja sam posle dva sina rodila i kćerku,jednu malu princezu koja je,pogodićete,

vremenom i sama postala ljubitelj Novogodišnjeg koncerta i koja sada mene tera da sa njom plešem valcer po sobi.

Vreme početka i koncept Novogodišnjeg koncerta vremenom se

menjao,osavremenjavao ,dodavani su video snimci sa divnim prikazima bečke arhitekture,prirodnih lepota Austrije,Dunava u celom svom toku od izvora do ušća; baletani i balerine u čarobnim kostimima su dočaravali raskoš prošlih vremena ili savremena viđenja koreografa….

Ali nešto se nije menjalo: Na kraju koncerta obavezno izvođenje valcera „Na lepom plavom Dunavu“ i „Radecki marš“ uz koji,na znak dirigenta, ushićeno tapše publika prisutna u sali i ja u svojoj kući,sedeći u omiljenoj fotelji.

Sve ove godine,sanjala sam da uživo prisustvujem jednom od ovih koncerata ,uživam u predivnom cvetnom dekoru ,u lepoti muzike i maestralnom dirigovanju dirigenta i da učestvujem zajedno sa ostalim srećnicima u izvođenju kompozicije „Radecki marš“. Znala sam da je to gotovo nemoguće jer sam negde pročitala da se karte rezervišu četiri godine unapred i da su ,za naše uslove, poprilično skupe.

A onda se pre tri godine pojavio tračak nade da to ipak nije nemoguća misija.Naime,za vreme prenosa Novogodišnjeg koncerta oficijelni spiker je objavio da je sada moguće prijaviti se na sajtu Bečkih filharmoničara i učestvovati u lutriji na kojoj kao nagradu dobijate mogućnost da kupite kartu za Novogodišnji koncert koji se održava naredne godine.Tada sam uzviknula: „Živeo internet !“, i odmah po koncertu ,sledeći uputstva na pomenutom sajtu, prijavila se za učešće na lutriji.Odgovor,na žalost negativan, stigao je u martu,…neki drugi ljudi imali su više sreće.Prijavila sam se i naredne godine i opet nisam imala sreće.Ali, ja ne odustajem.Za sreću se vredi boriti pa ću se zato i dalje prijavljivati za učešće na lutriji i sa nestrpljenjem očekivati rezultate.

Kada jednog dana dobijem pozitivan odgovor,u Beč ću sa sobom povesti i moju princezu .I dok sa ostalom publikom budemo na kraju koncerta tapšale u ritmu „Radecki marša“ moj san će,konačno ,biti dosanjan.