[et_pb_section bb_built=”1″ _builder_version=”3.11.1″ background_color=”#f7f7f7″ custom_padding=”50px|2px|50px|0px|false|false” next_background_color=”#f4f4f4″][et_pb_row use_custom_width=”on” custom_padding=”0px||0px||true|false” custom_padding_phone=”||0px|” custom_margin=”||” custom_padding_last_edited=”off|desktop” background_color_1=”#ffffff” padding_top_bottom_link_1=”true” padding_top_1=”20px” padding_bottom_1=”20px” _builder_version=”3.17.6″ border_radii=”|12px|12px|12px|12px” custom_css_main_element=”width: 100% !important;”][et_pb_column type=”4_4″][et_pb_image src=”http:\/\/skforum.at\/wp\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/No-Photo-Available.jpg” align=”center” _builder_version=”3.17.6″ hover_enabled=”0″ max_width=”20%” max_width_last_edited=”on|phone” max_width_tablet=”30%” max_width_phone=”50%” \/][et_pb_divider color=”#2ea3f2″ divider_position=”center” divider_weight=”3px” height=”false” disabled_on=”off|off|off%22″ _builder_version=”3.17.6″ max_width=”150px” module_alignment=”center” custom_margin=”30px|||” animation_style=”slide” animation_direction=”top” animation_delay=”100ms” animation_intensity_slide=”10%” locked=”off” \/][et_pb_text admin_label=”Image” _builder_version=”3.17.6″ text_font=”|600|||||||” text_font_size=”30px” text_orientation=”center”]<\/p>\n
NA TRAGU MR\u017dNjE<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text admin_label=”Slika” _builder_version=”3.17.6″ text_font=”||||||||” text_text_color=”rgba(0,0,0,0.7)” text_font_size=”15px” text_font_size_phone=”13px” text_font_size_last_edited=”on|phone” max_width=”50%” max_width_last_edited=”on|desktop” module_alignment=”right” custom_margin=”40px||40px||true” custom_padding_tablet=”|20px||20px||true” custom_padding_phone=”|15px||15px||true” custom_padding_last_edited=”on|phone”]<\/p>\n
-Mom\u010dilo Spasojevi\u0107 (1974), profesor, \u010celinac (BiH)<\/em><\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text module_class=”drop-caps” _builder_version=”3.17.6″ text_text_color=”#000000″ text_font_size=”15px” text_font_size_phone=”13px” text_font_size_last_edited=”on|phone” max_width=”85%” max_width_last_edited=”on|desktop” module_alignment=”center” custom_margin=”40px||40px||true” custom_padding_tablet=”|20px||20px||true” custom_padding_phone=”|15px||15px||true” custom_padding_last_edited=”on|phone”]<\/p>\n Dan koji je svitao, nad beskrajnom ravnicom i usnulom rijekom nije obe\u0107avao ni\u0161ta dobro. Prvi topovski pucnji s Turskog groblja na sremskoj strani i monitora na Savi, najavljivali su svijetu \u010detiri godine stravi\u010dnog razaranja, rijeke krvi i pedeset miliona mladih le\u0161eva.<\/p>\n Naglo razbu\u0111ene stanovnike \u0160apca obuzo strah kakav do tada jo\u0161 nisu osjetili. Bilo je u njemu, ne\u010deg natprirodnog i jezivog. Topli porodi\u010dni domovi za tren postajali su gomila kr\u0161a maltera, cigle i drveta, ispod koga su virila be\u017eivotna tijela djece i majki dok je iz tmurnog neba ravnodu\u0161no sipila sitna ki\u0161ica. Usplahireni, polugoli ljudi, bezglavo su se vrtjeli oko ru\u0161evina ne znaju\u0107i \u0161ta da rade. Smrt je \u010dinila \u017eivot besmislenim i sve ono \u0161to je on stvorio. Na bombardovanje neprijateljske artiljerije neubjedljivo je po\u010dela da odgovarala srpska sa periferije grada. Bitka je, ipak, trajala cijeli dan. Kada su, u plavi\u010dasti suton predve\u010derja, posljednji vojnici Tre\u0107e armije generala Pavla Josifa \u0160turna ostavljali iza sebe zadnje ku\u0107e na ju\u017enoj strani grada, u sjeverni dio ve\u0107 su ulazile \u010dete Desetog korpusa austrougarske vojske generala Mihajila Pijani\u0107a. Da, dobro ste pro\u010ditali! Jedan Srbin je napadao, a jedan Nijemac branio Srbiju.<\/p>\n Prvo okupaciono jutro u poru\u0161enom gradu, maglovito i ki\u0161no, zateklo je uzrujanog generala Mamule na groblju, zagledanog u imena na nadgrobnom spomeniku koji mu je mladi oficir pokazivao ispru\u017eenim prstom. Plima afri\u010dke mr\u017enje rasla mu je u grudima. Ludilo je bilo ja\u010de od njega. Za\u010du\u0111enim i neodlu\u010dnim vojnicima, glasom ustreptalim od zlobe i otvorene slasti, o\u0161tro je naredio. \u201cRu\u0161i!\u201d<\/p>\n I dok su beton i mramor krckali, popu\u0161taju\u0107i pod gvozdenim polugama i pijucima in\u017einjeraca, po zamu\u0107enom pogledu i opu\u0161tenim borama lica, moglo se vidjeti da stari general nije vi\u0161e bio tu. U mislima se vrati u daleku pro\u0161lost.<\/p>\n Tog \u0111ur\u0111evdanskog uranka sje\u0107ao se kao da je bilo ju\u010de. Osje\u0107ao se prijatno kao poslije polo\u017eenog ispita. I na licima ljudi oko njega ogledalo se dobro prazni\u010dno raspolo\u017eenje. Veselo su se pozdravljali. Bistra i nesta\u0161na Zrmanja blje\u0161tala je na proljetnom suncu. Svje\u017ee i opojno mirisale su trave i prvo poljsko cvije\u0107e.<\/p>\n Polaze\u0107i iz garnizona u Gospi\u0107u, da kod roditelja u Gra\u010dacu provede nedjelju i praznik, \u010dvrsto je odlu\u010dio da zaprosi Sofiju, k\u0107erku Davida Mandi\u0107a, najuglednijeg trgovca u tom dijelu Like. Iako vojnik, sanjario je o sre\u0107nom braku i porodici koju \u0107e zasnovati s tom krhkom i nje\u017enom djevojkom, bistrih i pametnih o\u010diju. Nije bila lijepa, ali bilo je u njoj ne\u0161to vi\u0161e od toga, \u0161to se kod drugih djevojaka rijetko sre\u0107e. \u201c\u010covjek snuje, Bog odlu\u010duje\u201d, ka\u017ee se i on se u to na vlastitom primjeru brzo uvjerio. Za stolom, pod jednim razgranatim drvetom, sjedio je cvijet gra\u010da\u010dke mladosti, me\u0111u kojom i stalno nasmije\u0161ena Sofija, djevojka njegovih snova. Kona\u010dno se poveo i razgovor o, po austrijsku stranu tragi\u010dno zavr\u0161enoj, bici kod Solferina, Garibaldiju i srpskom nacionalnom pitanju. On, jedini u uniformi carskog oficira, vatreno je osporavao Garibaldijeve ideje o ujedinjenju Italije. Sumnjao je, i to glasno rekao, u mogu\u0107nost da se svi Srbi okupe u jednu dr\u017eavu, a ako bi se to i desilo, zbog svog hajdu\u010dkog mentaliteta i uro\u0111enog egoizma Srba, takva dr\u017eava ne bi imala budu\u0107nost i brzo bi propala, tvrdio je kategori\u010dno.<\/p>\n Kada se \u010dinilo da je razgovor o toj temi pri kraju i da \u0107e se mirno zavr\u0161iti, neo\u010dekivano je progovorio mladi\u0107 plave kose i o\u010diju, koji je sve do tada \u0107utao. Tiho, ali ubjedljivo rekao je: \u201cTreba \u010dasno i po\u0161teno slu\u017eiti svom narodu, a ne tu\u0111em, gospodine Mamula. Ljudi koji to \u010dine, kao vi, ve\u0107 sutra \u0107e se na\u0107i na smetlji\u0161tu istorije i svojim lo\u0161im primjerom opominjati druge da ne \u010dine takvu gre\u0161ku.\u201d<\/p>\n Vi\u0161e od grubih rije\u010di gra\u010da\u010dkog u\u010ditelja Steve Petranovi\u0107a, zaboljelo ga je Sofijino odobravanje, koje joj je jasno \u010ditao u o\u010dima. Tog trenutka ne\u0161to se poru\u0161ilo u njemu i odmah stvrdnulo u grumen gor\u010dine i mr\u017enje, zakotrljalo se i nemogu\u0107e je bilo zaustaviti. Naglo je ustao i bez pozdrava napustio zbunjeno i nijemo dru\u0161tvo. Kao savjestan oficir i podanik carevine, odmah je lokalnim vlastima prijavio nacionalisti\u010dki ispad mladog Petranovi\u0107a, ina\u010de nesvr\u0161enog studenta padovskog univerziteta.<\/p>\n Troma carska vlast se ovaj put pokazala hitrom. Mjesec dana prije zavr\u0161etka \u0161kolske godine mladi u\u010ditelj je otpu\u0161ten s posla, oduzeto mu je dr\u017eavljanstvo pa je otputovao u Kotor kod strica Gerasima, ina\u010de mitropolita, koji mu je pomogao da dobije slu\u017ebu na Cetinju. Rade\u0107i kao obavje\u0161tajni oficir, Mihajilo je imao priliku da u \u201cGlasu Crnogoraca\u201d \u010dije je pisanje pa\u017eljivo pratio po slu\u017ebenoj du\u017enosti, sazna ne\u0161to o \u017eivotnom putu svoga uvreditelja. Bio je neko vrijeme u\u010ditelj i knja\u017eev sekretar. Zbog uvrede Knjeginje i novotarija koje je uvodio u \u0161koli na Cetinju, otpu\u0161ten je. Od knja\u017eevog gnjeva sakrio se u Bosnu kod ro\u0111aka Teofila, u\u010ditelja i knji\u017eevnika i sa sobom poveo Sofiju, sada svoju zakonitu suprugu.<\/p>\n Od tada, Mihajila je s njima povezivala ogromna mr\u017enja. Nikad se nije o\u017eenio. Kao piramida, postao je potpuno zazidan u sebe, sklon da \u010dini zlo kad god mo\u017ee. Mrzio je, nije \u017eivio. Mr\u017enja mu je godinama oduzimala sve.<\/p>\n Na trenutak razbu\u0111eno, pokislo sivo lice se jo\u0161 vi\u0161e nabora od gnjeva, a sitne, upale o\u010di bljesnu\u0161e zlobom. I dok su, mokri do gole ko\u017ee, vojnici uklanjali posljednje ostatke zdrobljenog betona i po\u010dinjali raskopavati nakva\u0161enu zemlju, u sje\u0107anju mu \u017eivo iskrsnu jo\u0161 jedan davni doga\u0111aj.<\/p>\n Putovao je tog prolje\u0107a u pratnji pukovnika Petra Preradovi\u0107a veziru Topal-pa\u0161i u Travnik, radi kupovine konja za carsku ergelu. Poslije konaka u jednom oronulom i zapu\u0161tenom manastiru ispod planine Borja, rano ujutro krenuli su dalje. Putovanje \u0161umom bilo je ugodno usljed svje\u017eine i rose na tek izbilom li\u0161\u0107u drve\u0107a.<\/p>\n Dok su jahali krivudavom stazom, izme\u0111u veli\u010danstvenih bukava i ponekog osamljenog hrasta, odjednom su se za\u010duli pucnji. Brzo su se sna\u0161li i uzvratili paljbom. Neodlu\u010dan i slab hajdu\u010dki napad lako je odbijen. Samo je jedan pratilac bio lak\u0161e ranjen. Popodne su izbili pred neku orijentalnu varo\u0161icu smje\u0161tenu u kotlini, sa kamenom bijelom tvr\u0111avom na uzvi\u0161enju u sredini. Svuda naokolo \u0161irio se miris kao snijeg bijelog behara. Zadivljen, pukovnik Preradovi\u0107 je uzdahnuo i tiho kazao: \u201cGrad sevdaha, nije za vojnika.\u201d<\/p>\n Uli\u010dice i sokaci bili su tijesni i prepuni \u0161arolikog svijeta. Trgovci prekr\u0161tenih nogu, ravnodu\u0161no su sjedjeli ispred svojih du\u0107ana punih mje\u0161ovite robe. Na podu, koji je slu\u017eio kao tezga, svuda naokolo nalazili su se turbani, no\u017eevi, obu\u0107a, vosak, duvan, amajlija protiv bradavica. Iz mra\u010dnog \u0161talskog prostora, strmim ljestvama, popeli su se u gostionicu, gdje su za jelo dobili tvrdo kuvana jaja, vrlo ukusne hljep\u010di\u0107e i bravetinu s ra\u017enja.<\/p>\n Pravo iznena\u0111enje \u010dekalo ga je tek kod kajmakama u konaku, kamo je pratio pukovnika. Kraj odsutnog turskog dostojanstvenika, koji je sjede\u0107i na divanu pu\u0161io \u010dibuk, u bijelom italijanskom odijelu sjedio je Petranovi\u0107 koji mu je slu\u017eio kao prevodilac. Ni jedan ni drugi ni\u010dim nisu dali do znanja da se poznaju. Od smrknutog hand\u017eije doznao je da je ovaj Dalmatinac u\u010ditelj u pravoslavnoj varo\u0161i, gdje i stanuje sa suprugom Sokom.<\/p>\n Nekoliko mjeseci kasnije novosadska \u201cZastava\u201d pisala je da su turske vlasti optu\u017eile u\u010ditelja Stevana Petranovi\u0107a da vodi \u0161tetnu propagandu pred svijetom, prima i poma\u017ee hajduke, te da se jedva spasio bjekstvom primiv\u0161i se slu\u017ebe u italijanskom konzulatu u Sarajevu. Kod te misli uko\u010deni i tmurni general se nasmije\u0161i kao neko ko je zadovoljan postignutim li\u010dnim uspjehom, a zatim \u017eu\u010d gor\u010dine ponovo mu se razli kao vosak \u017eutim stara\u010dkim licem. Nailazilo je neprijatno sje\u0107anje.<\/p>\n Sporo su tekli vreli avgustovski dani, prije trideset i \u0161est godina, kada su se smjenjivala dva carstva u Bosni. Dostojanstveni i strogi general Filipovi\u0107, prije prelaska opli\u0107ale Save, u Brodu, gledaju\u0107i ga direktno u o\u010di, govorio mu je: \u201cStevo Petranovi\u0107, dragoman italijanskog konzulata u Sarajevu, zakleti je neprijatelj Carevine, a veliki prijatelj Menotija Garibaldija, \u0110uzepeovog sina, koji je \u0161irom Italije organizovao mitinge protiv odluka Berlinskog kongresa, a posebno u Milanu, gdje se na trgu Kolona vikalo: \u201c\u017divio Trst i Trentino, \u017eivjela Bosna!\u201d<\/p>\n Imajte na umu, gospodine kapetane, da je taj Petranovi\u0107 jedini poslao protestni telegram Bizmarku. Kako govore tajni izvje\u0161taji iz Sarajeva, on u ovom trenutku sa Had\u017ei Lojom organizuje otpor vojsci Njegovog carskog kraljevskog viso\u010danstva. Na\u0161a politika na Balkanu nema od njega ve\u0107eg neprijatelja. Va\u0161 zadatak je da ne dozvolite da umakne. Dajte hiljadu dukata onom ko ga uhvati \u017eiva ili poka\u017ee mrtva, a za Had\u017ei Loju dajte stotinu.\u201d<\/p>\n Uzalud je danima sa svojim vojnicima pretra\u017eivao svaki kutak u Sarajevu, zavirivao u svaku ud\u017eericu, pa i d\u017eamije, na veliko nezadovoljstvo turskog svijeta. Preobu\u010den u selja\u010dko odijelo, kroz redove austrougarskih vojnika, Petranovi\u0107 je pobjegao u Srbiju.<\/p>\n I eto, sada, poslije toliko proteklih godina pred njegovim nogama na\u0161le su se lobanje onih koji su mu nanijeli toliko patnje i upropastili \u017eivot.<\/p>\n I dok je dosadna ki\u0161a uporno rominjala po ostacima kostiju i trulih komada sanduka oko razrovljene grobnice, general Mamula kao da je u \u010dasu jo\u0161 vi\u0161e ostario. Zanesen, nije ni primijetio iznenadnu pucnjavu i bijeg svojih vojnika. Potom mu se najednom u\u010dini da sanja.<\/p>\n Pred njim, kao onog \u0110ur\u0111evdana u Lici, stajao je onaj isti mladi u\u010ditelj koji mu je nanio kobnu uvredu, samo \u0161to je ovaj put bio obu\u010den u uniformu oficira srpske vojske i s revolverom u ruci. Padaju\u0107i, smrtno pogo\u0111en metkom \u010dinilo mu se da se jedna lobanja, koja je ravnodu\u0161no le\u017eala u blatu, podrugljivo smije\u0161i, a iz praznih duplji zagonetno namiguju o\u010di.<\/p>\n Mladi potporu\u010dnik je uz pomo\u0107 nekoliko vojnika brzo, ali s du\u017enim po\u0161tovanjem, vra\u0107ao kosti svog djeda i bake u razrovanu grobnicu. Pucnjava je jenjavala, a ki\u0161a po\u010dinjala ja\u010de da pada.<\/p>\n \u0160aba\u010dki odred je \u017eurno odstupao ne uspijev\u0161i da povrati izgubljeni grad. Posljednji se u blatnjavim \u010dizmama povla\u010dio potporu\u010dnik Stevan Petranovi\u0107.<\/p>\n Na nebu su se gomilali novi gusti crni oblaci, a strepnja i neizvjesnost nad Srbijom.<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”3.17.6″ text_font=”||||||||” text_text_color=”rgba(0,0,0,0.7)” text_font_size=”15px” text_font_size_phone=”13px” text_font_size_last_edited=”on|phone” max_width=”20%” max_width_last_edited=”on|desktop” module_alignment=”right” custom_margin=”40px||40px||true” custom_padding_tablet=”|20px||20px||true” custom_padding_phone=”|15px||15px||true” custom_padding_last_edited=”on|phone”]<\/p>\n – feb 28, 2011<\/span><\/em><\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section bb_built=”1″ _builder_version=”3.17.6″ background_color=”#f4f4f4″ custom_padding=”1px||0px||false|false” custom_padding_tablet=”0px||0px|” top_divider_height=”35px” top_divider_height_phone=”30px” top_divider_height_last_edited=”on|phone” transparent_background=”off” padding_mobile=”on” saved_tabs=”all” prev_background_color=”#f7f7f7″ global_module=”6947″][et_pb_row global_parent=”6947″ use_custom_gutter=”on” gutter_width=”2″ custom_padding=”50px||50px||false|false” column_padding_mobile=”on” parallax_method_1=”off” parallax_method_2=”off” parallax_method_3=”off” _builder_version=”3.17.6″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat”][et_pb_column type=”1_4″][et_pb_image global_parent=”6947″ src=”http:\/\/skforum.at\/wp\/wp-content\/uploads\/2019\/01\/SKForum-A1-Logo.png” _builder_version=”3.17.6″ max_width=”80%” module_alignment=”left” \/][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_4″][et_pb_text global_parent=”6947″ _builder_version=”3.17.6″ text_font=”Source Sans Pro|on|||” text_text_color=”#f0830e” text_font_size=”18″ text_line_height=”1.4em” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”||8px|” use_border_color=”off” border_color=”#ffffff” border_style=”solid”]<\/p>\n KO SMO MI?<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text admin_label=”Section” global_parent=”6947″ _builder_version=”3.17.6″ text_font=”Source Sans Pro||||||||” text_text_color=”#780b00″ text_font_size=”15px” text_line_height=”2.2em” link_font=”||||||||” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_padding=”0px|||” use_border_color=”off” border_color=”#ffffff” border_style=”solid”]<\/p>\n POGLED U NA\u0160 SVET<\/a><\/span> [\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_4″][et_pb_text global_parent=”6947″ _builder_version=”3.17.6″ text_font=”Source Sans Pro|700||on|||||” text_text_color=”#f0830e” text_font_size=”18″ text_line_height=”1.4em” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”||8px|” use_border_color=”off” border_color=”#ffffff” border_style=”solid”]<\/p>\n Kontaktirajte nas:<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text global_parent=”6947″ _builder_version=”3.17.6″ text_font=”Source Sans Pro|||on|||||” text_text_color=”#ffffff” text_font_size=”15px” text_line_height=”2.2em” header_font=”||||||||” header_text_color=”#ffffff” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_padding=”0px|||” use_border_color=”off” border_color=”#ffffff” border_style=”solid”]<\/p>\n Generalni Kontakt<\/a><\/span> [\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_4″][et_pb_text global_parent=”6947″ _builder_version=”3.17.6″ text_font=”Source Sans Pro|on|||” text_text_color=”#f0830e” text_font_size=”18″ text_line_height=”1.4em” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”||8px|” use_border_color=”off” border_color=”#ffffff” border_style=”solid”]<\/p>\n PRATITE NAS:<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_social_media_follow global_parent=”6947″ url_new_window=”off” _builder_version=”3.17.6″ border_radii=”on|100%|100%|100%|100%” box_shadow_style=”preset3″ text_orientation=”left” link_shape=”circle”][et_pb_social_media_follow_network social_network=”facebook” url=”https:\/\/www.facebook.com\/SKForum-Wien-159155500768268\/?ref=ts” _builder_version=”3.17.6″ background_color=”#3b5998″ bg_color=”#3b5998″ link_shape=”circle” follow_button=”off” url_new_window=”off”]<\/p>\n facebook<\/p>\n [\/et_pb_social_media_follow_network][et_pb_social_media_follow_network url=”https:\/\/www.instagram.com\/skforum_vienna\/” social_network=”instagram” background_color=”#ea2c59″ _builder_version=”3.17.6″ link_shape=”circle” follow_button=”off” url_new_window=”off”]instagram[\/et_pb_social_media_follow_network][\/et_pb_social_media_follow][et_pb_button global_parent=”6947″ button_url=”http:\/\/skforum.at\/kontakt\/generalni-kontakt\/” button_text=”KONTAKTIRAJTE NAS!” button_alignment=”center” _builder_version=”3.17.6″ custom_button=”on” button_text_size=”18″ button_text_color=”#ffffff” button_bg_color=”#f0830e” button_border_width=”0px” button_border_color=”#2ea3f2″ button_border_radius=”5px” button_font=”Source Sans Pro||||” button_icon=”%%20%%” button_icon_color=”#ffffff” box_shadow_style=”preset3″ custom_css_main_element=”width:100%;||transition: all .2s” button_text_color_hover=”#ffffff” button_border_color_hover=”#d94b6a” button_border_radius_hover=”100″ button_letter_spacing_hover=”0″ button_bg_color_hover=”#d94b6a” locked=”off” button_text_size__hover_enabled=”off” button_one_text_size__hover_enabled=”off” button_two_text_size__hover_enabled=”off” button_text_color__hover_enabled=”on” button_text_color__hover=”#ffffff” button_one_text_color__hover_enabled=”off” button_two_text_color__hover_enabled=”off” button_border_width__hover_enabled=”off” button_one_border_width__hover_enabled=”off” button_two_border_width__hover_enabled=”off” button_border_color__hover_enabled=”on” button_border_color__hover=”rgba(46,163,242,0.85)” button_one_border_color__hover_enabled=”off” button_two_border_color__hover_enabled=”off” button_border_radius__hover_enabled=”on” button_border_radius__hover=”5px” button_one_border_radius__hover_enabled=”off” button_two_border_radius__hover_enabled=”off” button_letter_spacing__hover_enabled=”on” button_letter_spacing__hover=”0″ button_one_letter_spacing__hover_enabled=”off” button_two_letter_spacing__hover_enabled=”off” button_bg_color__hover_enabled=”on” button_bg_color__hover=”rgba(240,131,14,0.6)” button_one_bg_color__hover_enabled=”off” button_two_bg_color__hover_enabled=”off” \/][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" NA TRAGU MR\u017dNjE -Mom\u010dilo Spasojevi\u0107 (1974), profesor, \u010celinac (BiH) Dan koji je svitao, nad beskrajnom ravnicom i usnulom rijekom nije obe\u0107avao ni\u0161ta dobro. Prvi topovski pucnji s Turskog groblja na […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":23407,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[148],"tags":[],"class_list":["post-15187","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-konkursi"],"yoast_head":"\n
\nMISIJA I VIZIJA<\/a><\/span>
\nKRATKI ISTORIJAT SKForuma<\/a><\/span>
\nDRUGI O NAMA<\/a><\/span><\/p>\n
\u010clanovi Foruma<\/span><\/a><\/p>\n