[et_pb_section bb_built=”1″ _builder_version=”3.11.1″ background_color=”#f7f7f7″ custom_padding=”50px|2px|50px|0px|false|false” next_background_color=”#f4f4f4″][et_pb_row use_custom_width=”on” custom_padding=”0px||0px||true|false” custom_padding_phone=”||0px|” custom_margin=”||” custom_padding_last_edited=”off|desktop” background_color_1=”#ffffff” padding_top_bottom_link_1=”true” padding_top_1=”20px” padding_bottom_1=”20px” _builder_version=”3.17.6″ border_radii=”|12px|12px|12px|12px” custom_css_main_element=”width: 100% !important;”][et_pb_column type=”4_4″][et_pb_image src=”http:\/\/skforum.at\/wp\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/No-Photo-Available.jpg” align=”center” _builder_version=”3.17.6″ hover_enabled=”0″ max_width=”20%” max_width_last_edited=”on|phone” max_width_tablet=”30%” max_width_phone=”50%” \/][et_pb_divider color=”#2ea3f2″ divider_position=”center” divider_weight=”3px” height=”false” disabled_on=”off|off|off%22″ _builder_version=”3.17.6″ max_width=”150px” module_alignment=”center” custom_margin=”30px|||” animation_style=”slide” animation_direction=”top” animation_delay=”100ms” animation_intensity_slide=”10%” locked=”off” \/][et_pb_text admin_label=”Image” _builder_version=”3.17.6″ text_font=”|600|||||||” text_font_size=”30px” text_orientation=”center”]<\/p>\n
SOLITER<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text admin_label=”Slika” _builder_version=”3.17.6″ text_font=”||||||||” text_text_color=”rgba(0,0,0,0.7)” text_font_size=”15px” text_font_size_phone=”13px” text_font_size_last_edited=”on|phone” max_width=”50%” max_width_last_edited=”on|desktop” module_alignment=”right” custom_margin=”40px||40px||true” custom_padding_tablet=”|20px||20px||true” custom_padding_phone=”|15px||15px||true” custom_padding_last_edited=”on|phone”]<\/p>\n
-Katarina Arsenijevi\u0107 (1993), u\u010denica, Kragujevac<\/em><\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text module_class=”drop-caps” _builder_version=”3.17.6″ text_text_color=”#000000″ text_font_size=”15px” text_font_size_phone=”13px” text_font_size_last_edited=”on|phone” max_width=”85%” max_width_last_edited=”on|desktop” module_alignment=”center” custom_margin=”40px||40px||true” custom_padding_tablet=”|20px||20px||true” custom_padding_phone=”|15px||15px||true” custom_padding_last_edited=”on|phone”]<\/p>\n Bosa je. Beton je bezdu\u0161no hladan. Tr\u010di mahnito, kao da je to poslednje \u0161to \u010dini u ovom \u017eivotu. Do pre nekoliko trenutaka uspavani, mi\u0161i\u0107i u njenim vitkim nogama, sada se gr\u010de od \u0161oka. Odmori\u0161ta i ne vidi. Leti navi\u0161e preko jednoli\u010dnih, sivih stepenika, o\u010dajni\u010dki preska\u010du\u0107i po tri ili \u010detiri odjednom – koliko god uspe da zahvati. Ima ose\u0107aj da svi oni nepovratno nestaju i utapaju se u crnilo, tu pod njenim stopalima, \u010dim se ova odvoje od njih… [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”3.17.6″ text_font=”||||||||” text_text_color=”rgba(0,0,0,0.7)” text_font_size=”15px” text_font_size_phone=”13px” text_font_size_last_edited=”on|phone” max_width=”20%” max_width_last_edited=”on|desktop” module_alignment=”right” custom_margin=”40px||40px||true” custom_padding_tablet=”|20px||20px||true” custom_padding_phone=”|15px||15px||true” custom_padding_last_edited=”on|phone”]<\/p>\n – mar 20, 2011<\/span><\/em><\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section bb_built=”1″ _builder_version=”3.17.6″ background_color=”#f4f4f4″ custom_padding=”1px||0px||false|false” custom_padding_tablet=”0px||0px|” top_divider_height=”35px” top_divider_height_phone=”30px” top_divider_height_last_edited=”on|phone” transparent_background=”off” padding_mobile=”on” saved_tabs=”all” prev_background_color=”#f7f7f7″ global_module=”6947″][et_pb_row global_parent=”6947″ use_custom_gutter=”on” gutter_width=”2″ custom_padding=”50px||50px||false|false” column_padding_mobile=”on” parallax_method_1=”off” parallax_method_2=”off” parallax_method_3=”off” _builder_version=”3.17.6″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat”][et_pb_column type=”1_4″][et_pb_image global_parent=”6947″ src=”http:\/\/skforum.at\/wp\/wp-content\/uploads\/2019\/01\/SKForum-A1-Logo.png” _builder_version=”3.17.6″ max_width=”80%” module_alignment=”left” \/][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_4″][et_pb_text global_parent=”6947″ _builder_version=”3.17.6″ text_font=”Source Sans Pro|on|||” text_text_color=”#f0830e” text_font_size=”18″ text_line_height=”1.4em” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”||8px|” use_border_color=”off” border_color=”#ffffff” border_style=”solid”]<\/p>\n KO SMO MI?<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text admin_label=”Section” global_parent=”6947″ _builder_version=”3.17.6″ text_font=”Source Sans Pro||||||||” text_text_color=”#780b00″ text_font_size=”15px” text_line_height=”2.2em” link_font=”||||||||” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_padding=”0px|||” use_border_color=”off” border_color=”#ffffff” border_style=”solid”]<\/p>\n POGLED U NA\u0160 SVET<\/a><\/span> [\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_4″][et_pb_text global_parent=”6947″ _builder_version=”3.17.6″ text_font=”Source Sans Pro|700||on|||||” text_text_color=”#f0830e” text_font_size=”18″ text_line_height=”1.4em” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”||8px|” use_border_color=”off” border_color=”#ffffff” border_style=”solid”]<\/p>\n Kontaktirajte nas:<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text global_parent=”6947″ _builder_version=”3.17.6″ text_font=”Source Sans Pro|||on|||||” text_text_color=”#ffffff” text_font_size=”15px” text_line_height=”2.2em” header_font=”||||||||” header_text_color=”#ffffff” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_padding=”0px|||” use_border_color=”off” border_color=”#ffffff” border_style=”solid”]<\/p>\n Generalni Kontakt<\/a><\/span> [\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_4″][et_pb_text global_parent=”6947″ _builder_version=”3.17.6″ text_font=”Source Sans Pro|on|||” text_text_color=”#f0830e” text_font_size=”18″ text_line_height=”1.4em” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”||8px|” use_border_color=”off” border_color=”#ffffff” border_style=”solid”]<\/p>\n PRATITE NAS:<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_social_media_follow global_parent=”6947″ url_new_window=”off” _builder_version=”3.17.6″ border_radii=”on|100%|100%|100%|100%” box_shadow_style=”preset3″ text_orientation=”left” link_shape=”circle”][et_pb_social_media_follow_network social_network=”facebook” url=”https:\/\/www.facebook.com\/SKForum-Wien-159155500768268\/?ref=ts” _builder_version=”3.17.6″ background_color=”#3b5998″ bg_color=”#3b5998″ link_shape=”circle” follow_button=”off” url_new_window=”off”]<\/p>\n facebook<\/p>\n [\/et_pb_social_media_follow_network][et_pb_social_media_follow_network url=”https:\/\/www.instagram.com\/skforum_vienna\/” social_network=”instagram” background_color=”#ea2c59″ _builder_version=”3.17.6″ link_shape=”circle” follow_button=”off” url_new_window=”off”]instagram[\/et_pb_social_media_follow_network][\/et_pb_social_media_follow][et_pb_button global_parent=”6947″ button_url=”http:\/\/skforum.at\/kontakt\/generalni-kontakt\/” button_text=”KONTAKTIRAJTE NAS!” button_alignment=”center” _builder_version=”3.17.6″ custom_button=”on” button_text_size=”18″ button_text_color=”#ffffff” button_bg_color=”#f0830e” button_border_width=”0px” button_border_color=”#2ea3f2″ button_border_radius=”5px” button_font=”Source Sans Pro||||” button_icon=”%%20%%” button_icon_color=”#ffffff” box_shadow_style=”preset3″ custom_css_main_element=”width:100%;||transition: all .2s” button_text_color_hover=”#ffffff” button_border_color_hover=”#d94b6a” button_border_radius_hover=”100″ button_letter_spacing_hover=”0″ button_bg_color_hover=”#d94b6a” locked=”off” button_text_size__hover_enabled=”off” button_one_text_size__hover_enabled=”off” button_two_text_size__hover_enabled=”off” button_text_color__hover_enabled=”on” button_text_color__hover=”#ffffff” button_one_text_color__hover_enabled=”off” button_two_text_color__hover_enabled=”off” button_border_width__hover_enabled=”off” button_one_border_width__hover_enabled=”off” button_two_border_width__hover_enabled=”off” button_border_color__hover_enabled=”on” button_border_color__hover=”rgba(46,163,242,0.85)” button_one_border_color__hover_enabled=”off” button_two_border_color__hover_enabled=”off” button_border_radius__hover_enabled=”on” button_border_radius__hover=”5px” button_one_border_radius__hover_enabled=”off” button_two_border_radius__hover_enabled=”off” button_letter_spacing__hover_enabled=”on” button_letter_spacing__hover=”0″ button_one_letter_spacing__hover_enabled=”off” button_two_letter_spacing__hover_enabled=”off” button_bg_color__hover_enabled=”on” button_bg_color__hover=”rgba(240,131,14,0.6)” button_one_bg_color__hover_enabled=”off” button_two_bg_color__hover_enabled=”off” \/][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" SOLITER -Katarina Arsenijevi\u0107 (1993), u\u010denica, Kragujevac Bosa je. Beton je bezdu\u0161no hladan. Tr\u010di mahnito, kao da je to poslednje \u0161to \u010dini u ovom \u017eivotu. Do pre nekoliko trenutaka uspavani, mi\u0161i\u0107i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":23407,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[148],"tags":[],"class_list":["post-14742","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-konkursi"],"yoast_head":"\n
\n Plu\u0107a kao da joj se cepaju od siline svakog udisaja, ali nema umora, i nikada se nije ose\u0107ala \u017eivljom. Me\u0111utim, nikada nije vi\u0161e \u017eelela da taj isti \u017eivot prestane \u2013 iznenada, kao kada bi igla na tatinom bledo\u017eutom gramofonu, najsna\u017enijoj uspomeni na njeno detinjstvo, napravila poslednji obrtaj. I to je sve; jedna jasna misao, a zatim na nekoliko dugih trenutaka zapada u sumornu letargiju. Letargiju iz koje je trza spoznaja da di\u0161e sve te\u017ee, kao da joj na grudima le\u017ei veliki komad olova, koji bi, \u010dini joj se, videla… Samo da nije tako prokleto mra\u010dno. A onda uvi\u0111a da je taj isti mrak posvuda, gde god da usmeri svoj izbezumljeni pogled… \u010cak i na jednom od onih prozora, kroz koje oduvek dopiru blje\u0161tava svetla velelepnog Be\u010da. Ali ne i ve\u010deras. Sada je sve bolno druga\u010dije; toliko bolno da ova devojka sa bledim entuzijazmom dopu\u0161ta svim svojim \u010dulima da otupe, da je izdaju. Ali njene atletske noge to ne \u010dine, i ona savladava poslednji stepenik, udariv\u0161i celim telom u te\u0161ka limena vrata. Munjevito se otvaraju, a prasak lima o betonski zid je naglo osve\u0161\u0107uje. I kao da se sa tim zvukom \u201erasprsao\u201c sav ose\u0107aj te\u017eine na grudima, ona poput davljenika, \u017eudno, udi\u0161e punim plu\u0107ima. Celim bi\u0107em \u201eupija\u201c ledeni vazduh koji joj rastre\u017enjava o\u010di pijane od boli, ne mare\u0107i za njegovu o\u0161trinu…
\n Stoji na krovu solitera. Svoj mali stan, \u0161irom otvoren, ostavila je mnogo spratova ni\u017ee. Nebo je teget boje, ista\u010dkano treperavim, platinastim zvezdama, ba\u0161 kao i prethodnih ve\u010deri. Medjutim, ona no\u0107as ne vidi zvezde; vidi samo mirno, duboko teget – poput tatinog indigo papira, koji je on, satima po\u0161to bi uve\u010de stigao ku\u0107i, toliko puta koristio, bave\u0107i se svojim poslom. A ona, jo\u0161 uvek sasvim mala, nikako ne bi oti\u0161la na spavanje, a da ne dotr\u010di u njegovu radnu sobu ushi\u0107ena \u0161to je do\u0161ao, i ne stegne ga oko vrata mekim, si\u0107u\u0161nim rukama; grlila bi ga \u0161to ja\u010de mo\u017ee, utonuv\u0161i u neiscrpnu toplinu sna\u017enog o\u010dinskog zagrljaja. Prilazi ivici krova, visokoj taman dovoljno da se na nju nalakti i ravnodu\u0161nim pogledom osmotri veli\u010danstvenu prestonicu Habzburga. Do ju\u010de je taj prizor do sr\u017ei odu\u0161evljavao ovu mladu \u017eenu, koja se u Be\u010d doselila pre gotovo \u010detiri godine, u potrazi za poslom; ali sada prema \u010ditavoj slici ose\u0107a samo neopisivi bes. Bes, \u0161to je sve \u201evelike\u201c, \u201eblistave\u201c i \u201eva\u017ene\u201c stvari u ovom gradu, ili bilo kom drugom na svetu, zajedno, nemogu\u0107e trampiti za jo\u0161 jedan dragoceni osmeh, pogled, jo\u0161 jedan dodir osobe koja predstavlja nezamenljivi deo ne\u010dijeg sveta, onda kada nema vi\u0161e \u0161ansi za to; bes, \u0161to ovog trena nije u Beogradu.
\n Jednim pokretom, punim \u017eestine, penje se na betonsku ivicu. Podi\u017ee ruke, drhtave od hladno\u0107e i adrenalina koji joj juri kroz vene, i \u0161iri prste. Uspravlja se, brzo uhvativ\u0161i ravnote\u017eu uprkos tome \u0161to po\u010dinje nekontrolisano da se trese, sada celim telom. Vetar joj tvrdoglavo unosi nered u raspu\u0161tenu kosu, i kroz tanku tkaninu spava\u0107ice hladi svaki milimetar fine, bele puti. U naletima , nemilosrdno \u0161iba njene umorne o\u010di, koje posmatraju gotovo isti pejza\u017e kao i ranije. Medjutim, u ne\u010dem drugom je razlika \u2013 nikada joj, za nju oduvek o\u010daravaju\u0107a svetla Be\u010da, nisu izgledala slabije; modrinu velikog Dunava nije videla kao boju u kojoj bi se uvek rado gubila gledaju\u0107i u o\u010di svome ocu; nikada joj dalje nije zvu\u010dalo brujanje automobila, dole, na sivim trakama bulevara, niti se ikada nalazila tako blizu neba \u2013 za\u017emuriv\u0161i, na trepavicama oseti paperje oblaka, lagano i nevidljivo. I mo\u017eda ba\u0161 zato, odjednom je obuze grozni\u010dava \u017eelja da poleti \u2013 samo da \u0161to pre stigne u Beograd, a vi\u0161e od svega, da stigne tati.
\n I dalje ra\u0161irenih ruku, propinje se na vrhove prstiju. Udi\u0161e duboko vazduh bez mirisa, gledaju\u0107i pred sobom crno \u2013 beli film… Iznenada, po\u010dinje da pada krupna ki\u0161a i nad gradom zablista munja, osmehom devoj\u010dinog oca. Slika dobija boju. Naglo se okre\u0107e i ska\u010de sa ivice \u2013 pravo na krov! A onda se mirnim, mekim korakom upu\u0107uje ka limenim vratima. \u0160irom otvorenih o\u010diju gleda blistave munje, ali ne \u010duje udare gromova. \u010cuje samo ravnomerne udare sopstvenog srca, koji joj ispunjavaju u\u0161i; koji joj ispunjavaju misli, i li\u0161avaju je bola… Ki\u0161a i dalje pada.<\/p>\n
\nMISIJA I VIZIJA<\/a><\/span>
\nKRATKI ISTORIJAT SKForuma<\/a><\/span>
\nDRUGI O NAMA<\/a><\/span><\/p>\n
\u010clanovi Foruma<\/span><\/a><\/p>\n