U svečanoj sali magistrata Rudolfsheim-Fünfhaus, u četvrtak 1. decembra, održana je završna manifestacija Srpskog kulturnog foruma za 2016. godinu. Takođe je time zaokružen i petogodišnji ciklus naučnih predavanja „Bečki prozori“, koje je SKF uspešno organizovao u saradnji sa Institutom za slavistiku Univerziteta u Beču.

Kao što tradicija nalaže, deseta jubilarna godina od nastanka SKF-a je okončana onako kako je čitava priča i započela 2006. Godine – u saradnji sa Mag. Gordanom Ilić Marković i njenim gostima.

Tema ovogodišnjeg predavanja je bila radnička migracija 60-ih godina prošlog veka, a o svojim iskustvima i poteškoćama koje migracija nosi govorili su, pored Mag. Gordane Ilić Marković, i Mag. Ljubomir Bratić, Mag. Mira Varga, Niko Mijatović i Darko Markov. U pauzama su nastupili Miroslav Jankech i Miloš Vukadinović, koji su izveli nekoliko kompozicija karakterističnih za pomenuti period.

Nakon uvodnog govora Mag. Gordane Ilić Marković, publici se obratio istoričar i ekspert za migraciju Mag. Ljubomir Bratić, koji je u svom izlaganju govorio o faktorima i uzrocima radničke migracije sredinom prošlog veka. Prekretnica je bila činjenica da je privredni oporavak Austrije nakon Drugog svetskog rata zahtevao veći broj radne snage, a SFRJ istovremeno imala problem povećane nezaposlenosti. Shodno tome, 1966. godine donesena je odluka o potpisivanju Sporazuma o angažovanju radne snage iz bivše SFRJ, te su desetine hiljada Jugoslovena pohrlile na „sezonski“ rad u Austriju. Vreme je pokazalo da većina svoj san o povratku u zemlju porekla nakon zarađene penzije nije ispunila, već su i svoje porodice tada doveli za Austriju i u njoj se trajno nastanili. I pored činjenice da su gastarbajteri značajno učestvovali u privrednom zamahu koji je Austriju zahvatio šezdesetih godina prošlog veka i od nje stvorio jednu od najrazvijenijih zemalja Evropske unije, gastarbajterima i njihovom integracijom u austrijsko društvo Austrija se dugo nije bavila.

O poteškoćama i problemima koje je sa sobom nosila nova sredina i nepoznavanje jezika, govorio je zatim Niko Mijatović, dugogodišnji aktivista i jedan od osnivača najstarijeg jugoslovenskog kluba „Jedinstvo“. On je izneo zanimljive događaje iz svoje biografije, ali isto tako istakao i činjenicu da su gastarbajteri, usled neshvaćenosti u sredinama iz kojih su potekli, a u Austriji pogotovo, decenijama egzistirali na marginama oba društva. Niko je naglasio kako život u Austriji u to vreme zaista nije bio jednostavan: posla je u početku bilo dovoljno, ali strani radnici su teško dolazili do stanova. Što je neko lošije poznavao jezik, to je češće bio prisiljen da živi u neuslovnim stanovima ili sobama, i da za to plaća visoke cene.

Nešto drugačiju priču imali smo prilike da čujemo od Mag. Mire Varge, sudskog prevodioca i tumača, koja je u Beč 60-ih godina došla kao student germanistike. Iako sama nije pripadala talasu tzv. gastarbajtera, godinama je bila njihova desna ruka i neko ko se bavio svim njihovim administrativnim problemima. U svojoj bogatoj prevodilačkoj karijeri, susrela se sa velikim brojem austrijskih i jugoslovenskih funkcionera, a neke od anegdota je i prepričala publici.

Veče je zaokružio bečki autor i pisac Darko Markov, koji, kako sam kaže, pripada „novijem“ talasu migranata, i koji je likove gastarbajtera sa kojima se susretao pretočio i u svoje romane. Njegov „Sumrak u bečkom haustoru“ se uspešno izvodi kao monodrama koju je do sada videlo nekoliko hiljada ljudi i koja, po rečima publike, „prodire u srž bečkog načina življenja“.

Nakon programa, publici se obratio predsednik SKF-a Dragan Mišković, koji se i ovim putem još jednom zahvalio svim saradnicima i posetiocima na dugogodišnoj saradnji i naglasio da je ovom manifestacijom SKF zatvorio svoju jubilarnu desetu godinu. Nakon zimske pauze, za narednu 2017. godinu, obećao je još sadržajniju i uzbudljiviju sezonu.