11. novembra 1918. godine u 11 sati u gradu Kompjenju u Francuskoj, sile Antante potpisale su primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Taj dan se u svetu obeležava kao Dan primirja. Na ovaj važan dan kako u svetskoj, tako u srpskoj istoriji, Srpski kulturni forum je u prostorijama Polycollege-a, organizovao premijeru monodrame „Milunka“.

Publika u sali imala je priliku da čuje ličnu ispovest heroine srpskih oslobodilačkih ratova, Milunke Savić, koju je u prvom licu govorila glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta – Vesna Stanković.

Vesna nas je pričom odvela u kopaoničko selo Koprivnicu gde je Milunka provela svoje detinjstvo sa roditeljima, dve sestre i bolešljivim bratom. Od malih nogu imala je potrebu da zaštiti slabe i ugrožene, te stoga, preobučena u muškarca, odlazi u Prvi balkanski rat pod imenom Milun Savić. Neustrašiva u borbama, najviše se istakla kao bombaš. Ubrzo biva ranjavana i njena tajna se otkriva, ali čitav puk staje uz nju i u suprotnosti sa vojnim pravilima, zadržana je u jedinici.

U svojoj sedam godina dugoj ratnoj karijeri učestvovala je u bitkama na Bregalnici, Skadru, Kajmakčalanu i mnogim drugima. Odlikovana je sa dvanaest medalja među kojima je i francuski Ratni krst sa zlatnom palmom, dva francuska ordena Legije časti, dva ordena Karađorđeve zvezde s mačevima, ruski orden Krst svetog Đorđa i još šest drugih ordena za hrabrost, čime je postala žena sa najviše ratnih odlikovanja u svetu.

Nakon ratova i demobilizacije rađa devojčicu, usvaja još tri, dok više od tridesetoro dece hrani, podiže i školuje. Od strane francuskih vojnih velikana Franše De Perea, Šarl De Gola i admirala Geprata, sa kojima se dopisivala posle rata i koji su cenili njenu hrabrost, biva proglašena srpskom Jovankom Orleankom, dok u svojoj rodnoj Srbiji završava kao čistačica u banci. Sama Milunka bi svoj život često opisivala kao period „od prve puške do prve metle“.

Vesna Stanković je u predstavi na maestralan i gotovo magičan način govorila o svojoj scenskoj junakinji, čiji je život pretočila u istoimenu epsku i po malo romantičnu priču, dok je publici na smenu izmamljivala suze i smeh. Nakon završetka predstave, Vesna je još jednom istakla višestruku važnost očuvanja sećanja na prave i istinske heroje našeg naroda, koje je odlikovalo čojstvo, skromnost i poštenje. Milunka među njima, svakako, zauzima posebno mesto.