U prostorijama magistrata Rudolfsheim-Fünfhaus, Srpski kulturni forum je u četvrtak, 23. aprila, ugostio višestruko nagrađivanog i međunarodno priznatog reditelja dokumentarnih filmova-Boška Savkovića

Pored reditelja, naš drugi gost je bio i veliki prijatelj Srpskog kulturnog foruma-Vladimir Racković (Belgrade Dixieland Orchestra), u ulozi voditelja programa. Kao dugogodišnji poslovni saradnik i prijatelj Boška Savkovića, Racković je prisutne poveo na putovanje kroz rediteljev opus i naglasio da je „Savković pandan Novaka Đokovića u oblasti dokumentarnog filma“, autor čiji su filmovi u dva navrata (2011. i 2013. godine) proglašavani za najbolje u svetu.

Brojna publika je imala priliku da, nakon uvodnih reči, pogleda dva kratkometražna dokumentarna filma. „Plodovi zime“, kojim je započet program, bavi se temom zaštite životne sredine i na iskren način skreće pažnju na problem plastičnih kesa koje „ulepšavaju“ glavni grad Srbije. Drugi kratki dokumentarni film koji se našao na repertoaru je ostvarenje pod nazivom „Posle bombi“. Radnja ovog filma je takođe smeštena u Beograd, a prati rast drveća na srušenoj zgradi Generalštaba. 16 godina nakon bombardovanja, ova zgrada i dalje stoji netaknuta, a iz betona raste čitava šuma. Savković je naglasio da je ovim projektom želeo da skrene pažnju celokupne javnosti na činjenicu da je priroda zapravo jača od svih nas i da će „posle nas i posle bombi ostati samo-drvo“. Za ova dva ostvarenja, nagrađen je Zlatnim i Srebrnim delfinom na Festivalu korporativnih medija koji se tradicionalno održava u Kanu.

U razgovoru nakon projekcije ovih kratkometražnih filmova, gosti su publiku neplanirano počastili sa izvanrednom prezentacijom turističke ponude u Srbiji, a zatim govorili o značaju projekta „U početku beše reč“, koji će se u narednom periodu sasvim sigurno naći na listi prioriteta Srpskog kulturnog foruma. Prisutni su tako, na opšte iznenađenje, imali priliku da vidi isečke sa snimanja pomenutog filma, koji predstavlja svojevrsnu hroniku Miroslavljevog jevanđelja, i prati put ovog najstarijeg ćiriličnog rukopisa koje je UNESCO uvrstio u 120 najvrednijih pokretnih dobara koja je stvorila ljudska civilizacija.

U drugom delu programa, prikazano je Savkovićevo remek delo „Bog da prosti“, koje nikoga od prisutnih nije ostavilo ravnodušnim. Film govori o zločinima izvršenim nad intelektualnom elitom, a koji do današnjeg dana nisu razjašnjeni i već decenijama predstavljaju tabu temu u Srbiji. Naime, akcenat priče je na glumcima, članovima amaterskog pozorišta „Čika Duško“, koji su bez suđenja, pod izgovorom da su „državni neprijatelji i kolaboranti“, tajno likvidirani, a da im se pritom grobovi ni dan danas ne znaju. Ova emotivna ispovest o partizanskim zločinima nad trupom koja je u ratnim godinama sav zarađeni novac davala za školske kuhinje, odeću siromašnoj deci i slanje paketa zarobljenicima u Nemačkoj naterala je suze na oči i onim najtvrdokornijima. Priče o nevinim žrtvama koje smo slušali kao deca na trenutak su oživele pred nama i još jednom nas podsetile na tužnu činjenicu da su, zarad ideologije i vlasti, Srbi kroz istoriju bili spremni da dignu ruku i na pripadnike svog naroda. Kako je sam Savković rekao:“Ovo je priča o nama, Srbima…“

Još dugo nakon završetka programa su se sređivali utisci i upoređivala iskustva, sećanja i priče, a sledeće druženje je zakazano već za 21. maj kada će, u okviru petogodišnjeg ciklusa manifestacija „Bečki prozori“, biti održano naučno predavanje na temu muzičke mreže između Srbije i Beča.